Од малих ногу ме фасцинирало људско биће као целина, његове мисли, осећаји и поступци. Занимало ме како функционишу односи, динамика која обликује породице, партнерства и групе, те зашто су људи толико различити. Посебно ми је било интересантно сагледати унутрашње процесе и разумети функционисање психе.
Истовремено, и моја властиту искуства су одиграла улогу. Кроз тешке ситуације схватила сам колико су драгоцени разумевање, рефлексија и подршка. Желела сам искористити ово знање да помогнем другима и успут, да растем у властитом личном развоју.
За мене, бити психолог значи одржавати сигуран простор где људи могу искусити себе и где се могу одвијати нове ствари.
Психотерапија отвара могућност свеснијег, храбријег и испуњенијег живота. не избегавајући тешке истине постојања, већ и стварајући простор за њих. Управо у том суочавању с оним што боли лежи прилика за јасноћу, унутрашњу снагу и трајну промену.